Rođena sam u prvom satu dvadeset sedmog dana meseca februara, daleke i lepe 1974. godine. U kući u kojoj i danas živim, u malom beogradskom naselju Kanarevo Brdo.
Zaista sam srećna što je moje detinjstvo proteklo bezbrižno i što sam bila okružena ljubavlju i pažnjom. Tada je u meni stvorena idealna slika o porodici kao osnovu ljudske sreće i životnog uspeha. Nažalost, tu sliku nisam mogla da sačuvam. Tek što je trebalo da zaplovim ka svetu odraslih, razvod mojih roditelja doneo je talase tuge. Osećala sam da tonem, izgubila sam sigurnost. I kad je bura prestala, ništa više nije bilo isto. Najviše boli što sam i dalje imala ljude koji me vole kao i pre, ali ta rasparčana ljubav nije mi pomogla i dugo sam se osećala povređenom i bezvrednom.
Ipak, bila sam dobro dete i nisam zapostavila svoje školske obaveze. Posle završene osnovne i srednje ekonomske škole, upisala sam Ekonomski fakultet u Beogradu, ali bez velikih ambicija. Više zato što sam bila savesna i uz dosta sreće, a manje zbog čvrste rešenosti, uspešno sam okončala studije 1997. godine. Te devedesete su bile teške i duge i ništa mi drugo nije preostalo nego da spremam ispit za ispitom nadajući se nekim boljim vremenima. Svaki slobodni trenutak provela bih crtajući nove modele i maštajući o tome da ih vidim na velikoj reviji ili u nekom sjajnom izlogu. Činilo mi se da beskrajno dugo čekam na taj trenutak, vremenom su moji snovi bledeli ali bi svaki novi podstrek ulivao više nade i ohrabrenja.
Kažu da ako nešto stvarno želiš, uspećeš to i da ostvariš. Ne znam da li bih se složila s tim, ali potpuno sam sigurna da kada postoji nešto što te uvek iznova ispuni i pruža ti osećaj posebnosti u ovome svetu, onda nikada ne treba odustati od toga. Čak i ako moj san ne postane jednog dana stvarnost, radost kreativnog stvaranja je nešto zbog čega je svaki, pa i najmanji pokušaj vredan truda.
Designed by BM 2003.